II део

  Све је то нетрагом нестало и постала је спавач као и сви други .Удала се заборавила ко је и престала да постоји. Ушла је у колотечину : посао, деца, гомила обавеза и муж који никад није кући јер прибогу мора да ради цео дан и целу ноћ .Губила се полако у свему томе .Све што је волела закопала је дубоко у себи зарад мира у кући .Све своје способности гурнула је у запећак да би духови били умирени а она остављена на миру од истих. Дани су се низали један за другим . Рођење првог детета и смешна ситуација у којој нико не зна  да се породила . Проблеми са бебом ,јер није имала никог уз себе да јој каже шта да ради . Срећа па се све завршило добро .Није оставило трајне последице а могло је. Кућна варијанта, свакодневне главобоње је убијају још више . Тада почиње да открива какав је њен муж . Агресиван и насилан . Човек који мисли само на себе .Дешавало се да дође на ручак и да јој остави залогај ,јер је она у том тренутку дојила дете . Увек је било довољно клопе и за четворо али је неко био гладан за тих четворо сваки дан. Млеко је нестало само од себе , што од стреса , што од нејела . Размишљала је шта даље . Прешла у своју кућу и тамо наставили да живе колико , толико нормално .Постајало је још горе . Чим се поједине особе појаве на вратима знала је да јој шамарање не гине . Упадала је у све већу депресију , било је све горе и горе. Морала је да правда сваки свој одлазак из куће , макар то било и до продавнице. Дете је све то слушало и гледало. Пријавити насилника или се изборити за себе на било који начин? Одличила се за ово друго , само да докаже да може да доака сваком . Батине су постајале све горе .Малтретирања пред децом страшна . Наслушали су се свега а и нагледали. Тражила је излаз.Најлакше је било побећи. Дозволила је да остане без икаквих примања . Није имала сигурност , није имала подршку ,није имала ништа осим оно двоје деце које је родила .Они су јој били највећа снага у животу. Због њих је издржала много тога .Можда је и погрешила . Можда је те све преваре , батине и лажи прогутала без потребе , а можда сад има начин да своју децу васпита како треба јер знају како не треба.
   Прошле су године . Монструозност у смишљању мучења не може речима да се опише. Човек који има муда да дигне руку на своју жену која му је родила децу нема карактерну особину . Он је неописив .За њу је полако нестајао иако је био присутан . Одлука да све то стане кувала је у њој годинама. Коначно је избила на светлост дана и рекла је "ДОСТА! ". Окренула се једном, други пут ,трећи пут .Остајао је без текста и са рукама у ваздуху у замаху. Почела је коначно да се бори за себе и своју децу . Било је тешко ,мучно и страшно али је успела . Није желела да монструма претвори у јагње,само је хтела да га победи речима . Знала је да је психички јача од њега ,увек је и била ,али је дозволила да јој се тако нешто деси . Добијала је батине зато што је заспала у 3 сата ујутру и није га сачекала да дође да му постави да једе (?!?). Добијала је батине зато што је питала где је био целу ноћ.Добијала је батине зато што супа није била угрејана брзином светлости као да је она била рингла. Добијала је батине зато што је она била она а не неко други .
    Престало је све . Не може да слави своју победу јер још увек није готово . Још увек је ту где је .Изборила се само за своје право мајке и супруге . Променила га је тако да јој сад једе из руке јер су га сви оставили . Чим нађе неког ко ће да буде бољи од ње можда се све понови . Ја се искрено надам да неће . Искрено се надам да ће да се избори за све оно лепо што јој у животу припада  и да ће да надокнади све што је пропустила .