II део

  Све је то нетрагом нестало и постала је спавач као и сви други .Удала се заборавила ко је и престала да постоји. Ушла је у колотечину : посао, деца, гомила обавеза и муж који никад није кући јер прибогу мора да ради цео дан и целу ноћ .Губила се полако у свему томе .Све што је волела закопала је дубоко у себи зарад мира у кући .Све своје способности гурнула је у запећак да би духови били умирени а она остављена на миру од истих. Дани су се низали један за другим . Рођење првог детета и смешна ситуација у којој нико не зна  да се породила . Проблеми са бебом ,јер није имала никог уз себе да јој каже шта да ради . Срећа па се све завршило добро .Није оставило трајне последице а могло је. Кућна варијанта, свакодневне главобоње је убијају још више . Тада почиње да открива какав је њен муж . Агресиван и насилан . Човек који мисли само на себе .Дешавало се да дође на ручак и да јој остави залогај ,јер је она у том тренутку дојила дете . Увек је било довољно клопе и за четворо али је неко био гладан за тих четворо сваки дан. Млеко је нестало само од себе , што од стреса , што од нејела . Размишљала је шта даље . Прешла у своју кућу и тамо наставили да живе колико , толико нормално .Постајало је још горе . Чим се поједине особе појаве на вратима знала је да јој шамарање не гине . Упадала је у све већу депресију , било је све горе и горе. Морала је да правда сваки свој одлазак из куће , макар то било и до продавнице. Дете је све то слушало и гледало. Пријавити насилника или се изборити за себе на било који начин? Одличила се за ово друго , само да докаже да може да доака сваком . Батине су постајале све горе .Малтретирања пред децом страшна . Наслушали су се свега а и нагледали. Тражила је излаз.Најлакше је било побећи. Дозволила је да остане без икаквих примања . Није имала сигурност , није имала подршку ,није имала ништа осим оно двоје деце које је родила .Они су јој били највећа снага у животу. Због њих је издржала много тога .Можда је и погрешила . Можда је те све преваре , батине и лажи прогутала без потребе , а можда сад има начин да своју децу васпита како треба јер знају како не треба.
   Прошле су године . Монструозност у смишљању мучења не може речима да се опише. Човек који има муда да дигне руку на своју жену која му је родила децу нема карактерну особину . Он је неописив .За њу је полако нестајао иако је био присутан . Одлука да све то стане кувала је у њој годинама. Коначно је избила на светлост дана и рекла је "ДОСТА! ". Окренула се једном, други пут ,трећи пут .Остајао је без текста и са рукама у ваздуху у замаху. Почела је коначно да се бори за себе и своју децу . Било је тешко ,мучно и страшно али је успела . Није желела да монструма претвори у јагње,само је хтела да га победи речима . Знала је да је психички јача од њега ,увек је и била ,али је дозволила да јој се тако нешто деси . Добијала је батине зато што је заспала у 3 сата ујутру и није га сачекала да дође да му постави да једе (?!?). Добијала је батине зато што је питала где је био целу ноћ.Добијала је батине зато што супа није била угрејана брзином светлости као да је она била рингла. Добијала је батине зато што је она била она а не неко други .
    Престало је све . Не може да слави своју победу јер још увек није готово . Још увек је ту где је .Изборила се само за своје право мајке и супруге . Променила га је тако да јој сад једе из руке јер су га сви оставили . Чим нађе неког ко ће да буде бољи од ње можда се све понови . Ја се искрено надам да неће . Искрено се надам да ће да се избори за све оно лепо што јој у животу припада  и да ће да надокнади све што је пропустила .

Како упропастити себи живот више пута I deo

   Још од своје друге године била је често одвојена од родитеља.Одрастала је са баком и деком ,који су већ одавно отишли Богу на истину, са мајком је била ретко, а оца је виђала једном недељно.Живот се сводио на шетње , ручкове  и вечере по ресторанима .Путовало се много јер је отац био одличан спортиста па су његова гостовања по тадашњој земљи свима добро дошла,али нешто је фалило.Јако мало загрљаја ,батине и понижавања за сваку глупу грешку. Тако је одрастала.Оптуживали су је да лаже, СМЕШНО,једине њене изговорене лажи биле су да заштити брата од кога је старија била две године . Наравно опет је она добијала батине  за сваку глупост коју је направио,ретко је он био кажњен. И опет , где су загрљаји , топлина ...ретки тренутци.Али она није престајала да се смеје.
   Кренула је у школу.Учитељицин став је био..".Нећу да јој дам 5 јер је лења ,понавља све од речи до речи што је чула на часу ,ништа не учи код куће".Тако је и било улица је била њена школа , а на часу је памтила као сунђер што упија воду,уво што чује и око што види остајало је урезано а руке су могле да направе све  што је виђено. Опет понижавања ,зашто је лења сви су њени другари одлични , само она није...Вероватно родитељи нису схватали какво дете имају поред себе.Све то је терало да се све више повлачи у себе.Имала је другове са којима се играла и увек је више волела да буде у мушком друштву,нису је смарали оговарањима и глупостима. Фудбал, кликери ,пентрање по дрвећу.кошарка,али понекад и ластиш и остале женске игре тек да не изгуби нит.Писала је са обе руке ,на питања је знала одговоре и пре него што су постављена до краја,цртала је и тако је изражавала оно што није смела да каже.Књиге и свеске су биле исцртане малим кроки цртежима једрењака и пустог острва са две палме и сунцем које залази.Био је то вапај за помоћ.Поред свих пријатеља била је сама ,њена душа је била сама.Биле су ту и прве љубави,прве сузе , много глуопости,јер некад човек мора и главом кроз зид ,да би схватио да то не иде.У свему томе је повређивала себе.И није престајала да се смеје.
    Кренула је у средњу школу коју није волела .Жеља јој је била да буде ветеринар или васпитачица јер је волела децу и исте чувала повремено кад јој је време дозвољавало.Ретко је излазила.Док су њени пријатељи излазили и проводили се она је прочитала море књига тако да у школској библиотеци више није имала шта да прочита.Поцела је да црта портрете и ради графичке радове онима који то нису знали.Кад је излазила , то се састојало од обичне шетње до 22,00 јер је дотле имала излаз , а њени школски другови су излазили у то време . Опет је била сама .Поред гомиле оних који су је тапшали по рамену кад им је нешто требало . Није се бунила.Имала је своје књиге , своје цртеже и наравно музику,која јој је била све у животу.Писала је много , чак и компоновала неке ствари ..Некад...Да тад јој осмех није силазио са лица...
     Онда је на једном летовању упознала неког ко је  за кратко време отопио лед са њеног срца и то само својим плавим очима .Дуго су се дописивали после тога и кад је он коначно дошао код ње није знала да се снађе отишао је ,и остало је само то задње писмо које није требало да прочита.Тада је заледила своје срце и никад му се више није јавила....И дан данас жали због тога...
    Завршила је средњу школу и кренула у други град на студије.Њена душа је била повређена много пута,али је ишла даље ,закопавала је свој бол сваки пут изнова као пас кад му баце коску а он тренутно није гладан...Закопавала је све у своју душу .Тешке године ,морала је да ради ,није бирала посао .Ако је могла на поштен начин да заради није се либила да засуче рукаве.Почела је да се забавља са једним момком у то време , и да је знала тад шта ће да је снађе побегла би главом без обзира, али невоља не иде сама ,зар не.. Новац није вредео много ,све што би зарадила инфлација би појела у току дана а требало је да плати школарину. На факс је ишла стопом и доживљавала свашта, али свој образ никад продала није. Добила је чак једном понуду од таквог фрајера у кармин црвеном поршеу(незабораван тренутак) ,од тих пара је могла да живи 3 месеца да јој ништа не фали и да плати школу ,али...образ је образ.
    Невиност је изгубила у 19 години и боље да ни тад није.Остала је у другом стању и морала је да уради оно што се зарекла да никад неће.Натерали су је на абортус.То је сломило скроз.плашила се да никад више неће моћи да роди.А деца су била њен живот,њена душевна храна.Престала је да одлази на предавања и почела да ради .Смејала се , али је тај осмех био весео за оне који је нису познавали.Сви су мислили да могу да је мувају, да је лака роба.Али како су је упознавали тако су јој се извињавали иако она није знала за њихова мишљења.Није  могла да схвати да неко може да помисли тако нешто о њој.Смејала се и даље , али њена душа је престала да се смеје.
    Почеле су да јој се дешавају чудне ствари.Сусрет са љубичастим свемирским јајетом, анђелом који носи мач ,постала је акумулатор за ненормалну енергију.Могла је за пар минута да отклони бол само додиром руке,на болно место. Све је то указивало на страдање које је тек чекало у животу.Али је она наставила да се смеје....

       Уморна сам и боли ме глава ,овај пут ваша Molesti оставља причу да је настави следећи пут.
                             Нека вас светло води....

                                                                                   Заувек ваша

                                                                                          Molesti